Nevera strada

Sastali se jazavac i lisica da zajedno idu u lov. Zapita lisica jazavca: – Koliko veština znaš, jazo? A jazavac odgovori: – Tri. – Ja znam sedamdeset i sedam, – reći će lisica. Pođu oni svojim putem i naiđu na meso u zapetom lovačkom gvožđu. Jazavac i lisica upotrebiše svu svoju veštinu da meso pojedu a da se ne uhvate u gvožđe, ali se lisica ipak uhvati.

– Šta ću, moj jazo? – zapita. Jazavac će joj reći: – Kad dođe lovac, a ti se umiri tako da pomisli da nisi živa. On će onda metnuti struku i pušku te odapeti gvožđe, a ti beži. Tako i bude. Pošto svane dođe lovac, opazi lisicu, gurne je nogom, ali se ona ne pomeri. On poturi pušku i struku te odape gvožđa, a lukava lisica uteče.

Opet se sastaše jazavac i lisica koja reče: – Dobru veštinu pokazasmo, moj jazo! – Baš dobru, – uzvrati jazavac. Pođu oni dalje i naiđu opet na nekakvo meso gde behu i gvožđa zapeta. Nesrećna lisica se opet uhvati. – A sad, jazo, šta ću? Jazavac odgovori: – Ti kažeš da imaš sedamdeset i sedam veština, pa samo jednu upotrebi i izbavićeš se.

– Kaži mi svoju veštinu, – zamoli lisica, a jazavac reče: – Kad dođe lovac, ti se igraj oko njega, uvijaj se oko nogu i raduj se pa će pomisliti da si pitoma i neće te ubiti. A kada te pusti iz gvožđa, ti beži. Jazavac ode. Zora se ukaže, lovac se približio gvožđima, opazi lisicu, a ona učini kako je jazavac savetovao.

Lovac pomisli da je pitoma i stane je rukom maziti, pa odapne gvožđe i oslobodi je. Čim lisica vide zgodu, uteče. Opet se ona sastane s jazavcem i ponovo nabasaju na meso u gvožđu. Ali ovoga puta uhvati se jazavac. – Šta ću, lijo? – zapita je on, a lisica odgovori: – Šta ćeš! To ti je sudbina! – Nemoj tako, moja lijo! Znaš da smo jedno drugom obećali da se u nevolji pomažemo.

Ti znaš mnogo veština pa me nauči nekoj, možda će pomoći. – Ja nemam za tebe ništa, – reći će lisica. – Ono što znam to je za mene. Jazavac opet reče: – Ja znam samo jednu veštinu, ali nisam siguran da će mi pomoći. Nego, molim te, primakni se da se poljubimo i oprostimo. Lisica se primače, a jazavac – hop, lisicu za gušu.

Ona stade zapomagati: – Pusti me, jazo, šta učini? Jazavac veli: – Zajedno ćemo ovde čekati lovca, lijo! Ujtru rano dođe lovac i vide gde jazavac drži lisicu, pa poviče: – Drži, jazo, sokole! Lovačku ti veru dajem da ću te osloboditi. Onda lovac oslobodi jazavca i pusti ga na slobodu, a lisicu stavi u torbu i odnese.