Jedan seljak zamoli nekakvoga drugog bogatijeg od sebe u istom selu da mu kupi jedno prase, jer sam nije imao novca da ga kupi, pa kad prase odraste da ga podele. I ovaj mu ga kupi.
Kad dođe vreme da se prase zakolje, onaj siromašni seljak pomisli da nije pravo da onome bogatijem da baš polovinu praseta, pa ne znajući kako bi učinio da mu ništa ne da a pošten ostane, pođe svome kumu da se posavetuje.
Kum mu reče: – Ti, kume, prase zakolji predveče i obesi ga da visi o prozoru, pa javi ortaku da sutradan dođe da ga s tobom podeli, a kad on dođe, ti počni kukati i plakati i reci da su ti prase preksinoć ukrali.
Seljak se obraduje što će tako njemu ostati celo prase, pa učini kako ga je kum savetovao. Kad seljak prasca zakolje i obesi o prozor, kum se po noći privuče i ukrade ga. A kad seljak ujutru vide da mu prasca nema, on brže-bolje kukajući otrči kumu i reče:
– Kume, jaoj, zaboga! Ukradoše mi noćas prasca! – Tako, tako, kume! Tako vazda govori! – reče mu kum. A seljak opet reče: – Ma zbilju ti govorim, kume! A kum opet: – Tako, tako! Samo tako, kume, vazda govori!
– Ali, ne šalim se, čuješ, nego su mi ga ukrali! – reče opet seljak, a kum svejednako: – Tako, tako kume! Te ortaci ne dopade ni jednome ništa.
Bajke se čitaju po celom Svetu