Ko umije – njemu dvije

ko-umijeBili stric i sinovac, pa jednom reče sinovac stricu:

– Hajde, striko, da idemo u četu, u hajduke.

Stric pristane i pođe. Idući putem sustignu jednog čoveka kako vodi dva brava na uzici. Tada reče sinovac stricu:

– Hajde da ukrademo ona dva brava!

A stric mu odgovori:

– Kako ćemo, jadan bio, ukrasti kad ih vodi na uzici?

A on mu reče:

– Lako ćemo, samo ti pusti mene.

Onda sinovac ode brzo napred, pa izuje opanak i baci ga na put kuda će proći onaj sa dva brava, a potom se sakrije kraj puta.

Kada naiđe onaj sa dva brava i ugleda opanak, digne ga, ali ga opet baci, govoreći:

– Šta će mi ovaj jedan!

Čuvši to, sinovac opet otrča napred, izuje i drugi opanak i baci ga na put, pa se opet sakrije. Kad onaj sa dva brava naiđe i vide još jedan opanak, pokaje se što onaj prvi nije uzeo, pa sveže svoja dva brava kraj puta za jedno drvo i vrati se da uzme onaj prvi opanak i tako sastavi par. Tada se sinovac prišunja, odreši oba brava i odvede ih stricu.

Posle toga stric i sinovac pođu dalje da četuju. Idući tako ugledaju jednog čoveka kako ore njivu sa dva vola. Tada reče sinovac stricu:

– Hajde da mu ukrademo jednog vola iz rala!

A stric mu odgovori:

– Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoveka?

A on reče:

– Lako ćemo ukrasti, nego hajde ti na onaj kamen, pa sedi i stalno viči: ,,Čudim se!” – pa kad on dođe k tebi da pita čemu se čudiš, ti mu kaži da se čudiš njemu što ore s jednim volom.

Stric pogleda sinovca, ode i sede na kemen, pa ga stane vika:

– Čudim se! Čudim se!

Kada onome oraču već dolija slušajući ga, ustavi volove pa priđe i upita ga:

– Čemu se čudiš, jadan bio?

A onaj mu s kamena odgovori:

– Čudim se tebe što oreš s jednim volom.

A orač mu odgovori:

– Ne orem s jednim nego sa dva!

Pa se brže – bolje vrati ralu da vidi jesu li mu tamo oba vola, a kad tamo – sinovac se prišunjao i ukrao jednog vola iz rala.

Tako stric i sinovac poteraju vola i dva brava.

Idući dalje, naiđu na jednu pećinu. Tu stanu i zakolju jednog brava, oderu ga, pa stave da se peče. Kad ga ispeku, reče stric sinovcu:

– Hajde da jedemo.

A sinovac mu odgovori:

– Sad ćemo, striko, dok se malo ohladi. Nego, hajde da se mi dotle plašimo, pa ko koga poplaši, taj prvi neka počne jesti.

Stric pristane na to, pa iziđe pred pećinu i stane baukati:

– Bau, bau, bau!

A sinovac mu odgovori iz pećine:

– Ne bojim ti se ja baukanja! Ti si, striko.

Kad stric uđe unutra, sinovac izađe napolje, pa uzme mešinu od zaklanog brava, naduva je i stade po njoj udarati palicom, vičući:

– Jao, zaboga! Nisam ja, nego striko!

Kad to začuje stric u pećini, prepadne se misleći da je došao onaj što su mu brava ukrali, pa pobeže na drugu stranu, pravo svome domu, bez ičega, i tako sinovcu ostane sve.

Ko umije, njemu dvije!