Mala Sirena

sirena-1Na dnu mora jednom se nalazio neki zamak sagrađen od školjki i korala. U njemu su živeli gospodar zamka, njegova ostarela majka i šest prekrasnih morskih princeza. Najmlađoj je bilo ime Sirena.

– Kad navršiš petnaest godina, moći ćeš da se popneš na hridi da vidiš kako izgleda svet – govorila joj je baka češljajući joj lepu zlatnu kosu.

Došao je i taj veliki dan. Sirena je izronila iz talasa, ali joj je u ušima neprestano brujao bakin glas koji ju je opominjao:

– Posmatraj sve oko sebe, ali se nikome ne pokazuj na oči!

sirena-2Prvo što je Sirena ugledala bio je jedrenjak koji je klizio po površini mora. Kad joj se približio, Sirena je na njemu spazila krasnog mladića koji se blaženo smešio slušajući svog paža kako svira na mandolini. Ali tu lepu sliku ubrzo je prekinuo urnebes talasa. U iznenadnoj oluji jedrenjak se prevrnuo, a lepi je mladić samo nekim čudom izbegao smrt, našavši se u naručju Sirene. Ona ga je položila u zaklon iza neke stene i sakrila se držeći se bakinog saveta. Ali iz svog zaklona opazila je lepu crnokosu devojčicu koja je izašla iz neke kućice smeštene blizu obale. Devojčica je prišla mladiću i osmehnula mu se upravo u trenu kad je otvorio oči. Sirena je čula i njene reči:

– Jesi li ti kraljević Igor? Traže te ljudi sa tvog broda.

Zatim je čula i mladića kako je prošaputao:

– Hvala, oh, hvala!

Zašto čovek koji živi na kopnu ne bi mogao da voli biće koje živi u moru? – upitala se Sirena.

Lik lepog mladića nikako joj nije davao mira, pa je pošla morskoj vračari da od nje zatraži pomoć.

– Ti, dakle, želiš – rekla joj je ozbiljno starica – da zameniš slobodan i srećan život u moru sa nemirnim i mukotrpnim životom na kopnu. Tamo te čekaju gorčina i patnje. Ali ako baš čvrsto želiš da te pretvorim u devojku sa kopna, moraš da pre toga prođeš kroz tri teška iskušenja. Najpre moraš da skupiš dvadeset prekrasnih bisera da bi ih poklonila Igoru, zatim da doživiš strašnu buru, i najzad da pobediš ajkulu koja je pravo čudovište.

Pomognuta svojom ljubavlju, Sirena je hrabro podnela sva tri iskušenja. Ali kad se vratila vračari tražeći da ispuni svoje obećanje, ova joj reče:

– Pre no što te pretvorim u devojku, moram da ti oduzmem glas. Moći ćeš da vidiš Igora, ali nećeš moći da sa njim razgovaraš.

– Dovoljno će mi biti da živim kraj njeaga – odgovori joj Sirena.

Raskošno odevena, stigla je u zamak u kojem je živeo Igor. Opčinjen njenom lepotom, on je srdačno primi, a kad je Sirena zaigrala pred njim, bio je očaran te ju je drhtavim glasom zamolio da ostane kod njega. Međutim, ni na jedno pitanje nije dobio odgovor: prekrasna devojka bila je nema. Ali Igor je po njenim pokretima znao da ga ona čuje; tako joj je jednog dana poverio svoju želju da pronađe devojku koja mu je spasla život onog dana kad ga je zadesila nesreća na moru.

– Neprestano je tražim da bih je oženio.

sirena-3Sireni je odmah bilo jasno da on voli devojku koju je ugledao dok je ležao na stenama, verujući da ga je ona spasla. I mada joj je srce bilo prepuno bola, rešila je da ga usreći. Jedne noći neopaženo se ukrcala na lađu i odjedrila prema obali gde se desila nesreća. Dok je plovila morem, ugledale su je sestre koje su izronile iz penušavih talasa.

– Vrati se k nama, Sireno! – zvale su je.

Ali i pored žarke želje da im se obrati najnežnijim rečima, usne joj ostadoše neme.

Stigavši do kuće na obali, pronašla je devojku, ali kako je bila nema, nije mogla da joj objasni zašto je došla. Uspela je samo od nje da dobije pramen kose. Vrativši se u zamak, zatekla je Igora u velikoj brizi. Rekao joj je kako ju je tražio na sve strane i kako je strašno patio zbog njenog nestanka. I srećna i očajna u isti mah, Sirena pokaza mladiću pramen crne kose i upre prst put mora. Mladić ju je najzad shvatio.

– Pronašla si devojku koja mi je spasila život i sad hoćeš da me odvedeš k njoj. Oh, mala moja nema prijateljice, kako si dobra i plemenita!

Susret između Igora i lepe crnokose devojke bio je nežan i dirljiv. Da bi pokazala kako se raduje njihovoj sreći Sirena zaigra, ali niko nije opazio da igra kao ranjena lastavica. Zatim se zaputila na obalu u nadi da će videti svoje sestre. One su došle i plačući je preklinjale da se vrati u more.

sirena-4– Pogledaj! Dale smo vračari svoju kosu samo da te ponovo pretvori u Sirenu. Ali da bi se to moglo ostvariti, treba da zabodeš ovu iglu u Igorovo srce.

Sirena je uzela iglu mada je znala da nikada neće imati snage da je zarije u srce onoga koga voli više od sebe same. Sačekala je da se sestre udalje i, gušeći se u suzama, bacila je iglu, sklopila oči i prepustila se talasima da je odnesu daleko, daleko, daleko.

 

 

Naslov originala: H.C. Andersen – Den lille Havfrue