Snežana i sedam patuljaka

snezanaBili jednom jedan kralj i kraljica koji su imali prekrasnu kćer. Lice joj je bilo belo kao sneg, a obrazi rumeni kao krv. Zbog toga su joj dali ime Snežana. Snežana je bila dobra i umiljata devojčica.

Jednog dana umre kraljica i Snežana ostane bez majke. Posle godinu dana kralj se ponovo oženio. Žena mu je bila veoma lepa, ali opaka i zla. Svakog dana pitala bi svoje čarobno ogledalo da li je najlepša na svetu. A ogledalo bi joj odgovaralo ,, O, kraljice slična cvetu, najlepša si ti na svetu”. Čuvši te reči kraljica bi ceo dan bila zadovoljna.

Prolazili su dani i mala Snežana je izrasla u prekrasnu devojku. Jednog jutra kraljica je opet zapitala ogledalo da li je najlepša na svetu, ali ovog puta ogledalo joj je odgovorilo ,, O, kraljice slična cvetu, najlepša je Snežana na svetu”.

Kada je to kraljica čula, veoma se naljutila, odmah pozvala dvorskog lovca i naredila mu da Snežanu odvede duboku u šumu i da je ubije.

Lovac je zaista odveo devojku u šumu, pa izvuče mač da je ubije. Ali Snežana ga plačući zamoli da joj poštedi život. Lovac nije bio zao čovek pa pusti Snežanu i reče joj da beži duboku u šumu i da nikada više ne doše u blizinu zamka.

Snežana mu se zahvalila i krenula dalje. Kad je pala noć, iznurena i gladna zastane pred šumskom kućicom i plašljivo uđe. Nemalo se iznenadila kada je u njoj ugledala postavljen stočić, na njemu sedam tanjirića, sedam kašičica i sedam čašica. Pošto je bila veoma gladna, iz svakog tanjirića je zahvatila kašičicu hrane i od svakog parčeta hleba po zalogaj. U drugoj sobi ugledala je sedam krevetića. Sad je znala da ovde stanuje sedam patuljaka. Iznurena, legla je na jedan krevet i slatko zaspala.

Kada su patuljci stigli kući, bili su iznenađeni videvši da je neko dirao njihovu hranu. U spavaonicu su se još više začudili kada su ugledali usnulu lepoticu. Od tada je Snežana živela kod sedam patuljaka mirna i zadovoljna.

Jednog dana maćeha opet upita ogledalce ko je najlepši na svetu, a ogledalce joj odgovori kako je to Snežana iza sedam gora, kod sedam patuljaka. Kada je kraljica to čula, veoma se naljutila i naredila da pogube neposlušnog lovca. Tada se prerušila u staricu, uzela korpu punu jabuka i krenula preko sedam gora do sedam patuljaka da nađe Snežanu. Kada je stigla pokucala je na jedan prozor i ponudila Snežani jabuku. Snežana je nije prepoznala, pa je rado uzela jabuku i slasno je zagrizla. Istog trenutka pala je na pod kao mrtva. Jabuka je bila otrovna. Prerušena kraljica pakosno se nasmejala i vratila kući.

Kada su se patuljci uveče vratili kući, veoma su se rastužili spazivši Snežanu mrtvu. Plakali su nad njom, a pošto nisu hteli da se od nje rastanu, napravili su joj stakleni sanduk i postavili ga na šumski proplanak.

Jednog dana tuda je prolazio mladi princ i kada je ugledao prekrasnu devojku kako leži u staklenom kovčegu zastao je zadivljen. Patuljci su mu ispričali ko je ona, a on ih je zamolio da mu daju Snežanu zajedno sa kovčegom. Sedam patuljaka dugo nisu mogli da se reše da se rastanu od svoje ljubimice, ali najzad popustiše princu. Dok su stavljali kovčeg na konja, kovčeg se omakne i padne na zemlju. Istog trena Snežana se od udarca probudi. Otrovno parče jabuke što joj je zastalo u grlu sada je ispalo i ona ponovo ožive. Veselju i radosti nije bilo kraja, a Snežana i mladi princ su se venčali i živeli srećno do kraja života.