Pinokio

pinokioBio jednom jedan drvodelja po imenu Đepeto koji je napravio drvenog lutka i nazvao ga Pinokio. Kada Đepeto nauči Pinokija da hoda, on pobeže od kuće.

Kada je stigao do gradskog trga, uđe u lutkarsko pozorište, a lutke čim ga ugledaše prekidoše predstavu. Lutkar naredi žandarmima da ga dovedu, ali se ipak sažali na lutka, oslobodi ga, i dade mu pet zlatnih novčića.

Zadovoljan, Pinokio se uputio ka kući, ali na putu sretne dvojicu varalica, mačka i lisicu koji primetiše da lutak ima novca. Pozvaše ga u krčmu na večeru a zatim se pod nekakvim izgovorom udaljiše odatle.

Kad Pinokio izađe iz krčme dve crne prerušene figure napadoše ga vičući: “Pare ili život! ” Bili su to mačak i lisica.

Pinokio je jedva uspeo da pobegne i sakrio se u jednu malu kućicu. Bila je to kućica dobre vile kojoj Pinokio ispriča mnoge laži. Kako bi izgovorio koju novu laž, tako bi mu nos bivao sve duži, pa je vila morala da pozove ptičice da mu ga skrate.

Pinokio je odlučio da se vrati kući ali se usput zaustavi u zemlji Dembeliji – zemlji igračaka u kojoj se možeš igrati i uživati do mile volje. Ali tu su mu izrasle magareće uši a jedan dobošar je hteo da od njega napravi doboš.

Da bi bolje skinuo sa njega magareće dlake, dobošar ga baci u more. Ali Pinokija proguta jedan ogroman kit. U kitovom stomaku Pinokio opet pronađe Đepeta. Prođu kroz kitovo grlo a kada su se popeli na njegov jezik, kit – pošto ga je to golicalo – kine i oni odleteše u more i tako se spasiše.

Napokon su stigli kući. Pinokio  koji je mnogo zavoleo svog taticu, probudi se jednog jutra i primeti kako je postao pravi dečak od krvi i mesa.