Nasredin u džamiji

nasredin

Domisli se jednom Nasredin-hodža da ode i on u džamiju da uči ljude. Sabrala se sila sveta u džamiji. Nasredin se pope na mesto odakle hodža drži propovedi, ali tad vide da je zaboravio kako se to čini: već dugo vremena nije imao u rukama ni kuran, a kamoli kakve druge spise i knjige! Ogleda se, okrene se svetu i reče:

– A znate li šta ću ja danas učiti?

– Ne znamo, hodžo – vele ljudi.

– Kad ne znate, kako bih vas sada ja naučio? – reče hodža, pa ode iz džamije.

Pođe Nasredin i drugoga dana da uči. Kad to vide ljudi, dolazeći u džamiju dogovore se, ako ih zapita znaju li šta će učiti, da kažu kako znaju. Tako je i bilo. Nasredin ih zapita unaju li šta će učiti, a kada oni rekoše sa znaju, hodža odseče:

– Pa kad znate, čemu da vas ja učim! – i ode iz džamije.

Trećeg dana pođe opet Nasredin u džamiju. Sad se ljudi dogovore da, ako ih opet zapita znaju li šta će učiti, polovina kaže da zna, a druga polovina da ne zna. Tako i bi. Nasredin ih zapita znaju li šta će učiti, a polovina reče:

– Znamo!

A polovina:

– Ne znamo!

– Aferim! – nasmeja se Nasredin-hodža, pogladi bradu. – Vi koji znate naučite one koji ne znaju – pa izmakne iz džamije.