Era i Turčin

ero-i-turcinOrao Turčin ralicom po strani iznad nekakve ćuprije, a Era putem terao nekoliko natovarenih konja. Kad se Era približi, stade Turčin vikati:

– Ća, Šaronja, ća! I ti imaš pamet, a Era je nema!

Uto Era dođe pred ćupriju, pa natera konje da idu preko nje, a on počne zapomagati:

– Jao, meni, doboga! Šta ću sad?

A Turčin, kad to čuje, brže-bolje ustavi volove, pa strči k njemu:

– Šta je, more, Ero? Šta je?

– Jao, meni, doboga! Odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.

– Hajde, more, i ti za konjima.

– Ne smem ja tuda za života preći, gospodaru, vere mi!

– Be-more, hajde, ne luduj! Kako ne smeš proći preko ćuprije kuda ide toliki svet i konji natovareni prelaze!

Aja, neće Era nipošto, nego jednako jauče i leleče.

Onda Turčin:

– Hajde, more, šta ćeš dati da te prenesem ja na leđima?

– A šta išteš, gospodaru?

– Daćeš mi dvanaest perpera.

– Hajde-de!

Uprti Turčin Eru i prenese ga preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, Era se stane pipati po nedrima:

– Nemam, gospodaru, ni perpera, vere mi!

A Turčin:

– Kako nemaš, bre? Zašto lažeš? Hodi opet na leđa!

Era opet uzjaše Turčina, te ga još jednom, prejaše preko ćuprije, a onda ga Turčin zbaci na zemlju.

ero-i-turcin-2– Eto, crkni tu kad nemaš čim da platiš, – pa ode svojim volovima i opet počne orati. A Era onda skoči – pa preko ćuprije:

– Ej, Turčine! Gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Era je nema!

Prejaha on tebe dvaput preko ćuprije!