Bačvanin i Grk

bacvanin-i-grkVozio Bačvanin Grka u Peštu. Jednog dana kupi Grk od čobana na putu mlado jagnje. Kad dođu uveče u krčmu na konak, Grk reče Bačvaninu:

– More, kočijašu, zakolji to jagnje i oderi, a ja ću ga zgotiviti, pa ćemo zajedno jesti.

Bačvanin rado pristne u taj ortakluk.

Kad Grk zgotovi jagnje, učini mu se malo za obojicu, pa zato reče Bačvaninu:

– More, kočijašu, ovo je za nas dvojicu malo, nego hajde da spavamo, pa ko lepši san usni, onaj neka sam pojede sve!

Bačvanin pristane i na to, pa legnu spavati.

Pošto Grk zaspi, Bačvanin ustane, pa uzevši hleba iz svoje torbe, metne gvozdenjak s kuvanim jagnjetom pred se – i pojede sve! Onda ostavi prazan gvozdenjak tamo gde je i pre bio, pa legne i zaspi. Kad se Grk probudi, poviče Bačvanina:

– Ej, morem kočijašu! Ustaj, kazuj šta si snio!

Probudivši se, Bačvanin mu odgovori:

– Ti si, gospodaru, stariji, kazuj ti najpre.

Onda Grk počne:

– Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome. To je tako lepo da se ne može kazati. Pa onda Bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne mene da idem gore k njemu. A ja onda uz merdevine ‘ajde gore…

– Stani, gospodaru, dosta je! – poviče Bačvanin. – Ja sam gledao kad si ti gore pošao, pa pomislim da nećeš više ‘amo ni doći i onda uzmem i pojedem sve meso.

– Šta, more, bre? – poviče Grk preplašen. – Ja se šalim, more!

– Bogme, gospodaru, – odgovori Bačvanin – ti se šalio ili ne šalio, ja sam za istinu primio!