Čarobni patuljci

patuljci-1Živeli su jednom muž i žena, stari i prosti ljudi. Mada su bili puki siromasi, uvek su bili dobre volje. Muž je krpio obuću a žena se starala o kući. Ali jedne noći dva radoznala patuljka uvukla su se u obućarevu radionicu i za nekoliko časaka posvršavali posao koji bi jadni čovek bio morao da radi čitavu nedelju dana. Kad je sledećeg jutra stari obućar ugledao gotove cipele uskliknuo je od sreće tako gromko da su se oko njega začas okupili svi seljaci. Dotrčala mu je i žena i ubrzo se vest proširila kao nošena vetrom. Sve cipele i čizme koje — uzgred budi rečeno — obućar inače nije sam izrađivao smesta su rasprodane. Isto to ponovilo se i iduća dva dana. Kupci su opsedali radionicu tiskajući se da što pre kupe obuću. I svagde se pričalo samo o tom čudu. Jedne noći obućar i njegova žena nisu pošli na spavanje već su se sakrili iza zavese da vide ta čudna bića koja noću ulaze u njihovu radionicu. Videvši da taj posao obavljaju dva patuljka, bedno obučena, žena je došla na misao da im zauzvrat sašije nova novcata odela. Još isto veče ostavila im je odela na klupi i sakrila se da vidi što će se desiti. Patuljci su ušli, ugledali odela, obukli ih i započeli da skaču i igraju od radosti.
— Sada kad smo nalik na velmože — izjavi stariji patuljak — ne moramo više da radimo.
— Sad kad imamo nova odela — prihvati drugi — zbogom cipele i čizme.
patuljci-2Kad je čula njihove reči, žena pokuša da ih zadrži, ali patuljci skočiše na prozor i izgubiše se u šumi. Tamo su se našli sa ostalima drugovima i toliko su igrali i zabavljali se da se o tome dugo pričalo u svetu patuljaka.
Uzalud su obućar i njegova žena ostavljali na klupi nova odela i razne poslastice, patuljci se više nisu pojavljivali. Obućar nije mogao da zadovolji sve kupce.
Sanjao je kako će postati dvorski obućar, ali morao je da se zadovolji time da bude običan krpar. Svako veče muž i žena sedeli su pred radionicom držeći u ruci po jedno odelce, u nadi da će tako omileti onoj dvojici patuljaka. Ubrzo su izgubili svaku nadu. Jedne večeri začuše glasiće koji su im šaputali na uho:
patuljci-3— Dolazili bismo mi svake noći ali sada kad imamo lepa odela moramo paziti da ih ne uništimo. Možda ćemo se vratiti kad nam se poderu kaputići, ali to će biti tek za stotinu godina!

 

 

 

 

 

Prevodi: