Ero s onoga sveta

Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze pa u podne ode da napoji konja, a Turkinja ostade odmarajući se u hladu. U tom naiđe odnekud Ero:

— Pomozi bog, kado!
— Bog ti pomogao, kmete! A odakle si ti, kmete?
— Ja sam, kado, s onoga sveta.
— Je li, bogati, a nisi li video tamo moga Muju, koji je umro pre nekoliko meseci?
— O, kako ga ne bih video! On je moj prvi komšija.
— Pa kako je, bogati, kako živi?
— Hvala bogu, zdravo je, ali se dosta muči bez novaca. Nema za što da kupi duvana, niti ima čime da plati kafu u društvu.
— A hoćeš li ti opet natrag? Ne bi li mu mogao poneti malo novaca?

ero2

— Bih, zašto ne bih! Ja idem upravo tamo. Onda Turkinja otrči tamo gde je njen muž bio ostavio kaput, te uzme kesu novaca i da je Eri da ponese Muji. Ero stavi novac u nedra, pa beži uz potok. Tek što malo zamakne, kad eto Turčina. Turkinja preda nj:
— Da vidiš, moj čoveče! Prođe ovuda jedan kmet s onoga sveta, pa kaže za našeg Muju da se tamo muči bez novaca. Nema, veli, čime da kupi duvana niti da plati kafu u društvu. Ja mu dadoh ono novaca što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.
— Pa kud ode? Kud ode? — na to će Turčin.
A kad mu žena reče da je otišao uz potok, Turčin brže-bolje skoči na gola konja i potera ga onuda. Kad se obazre Ero i opazi Turčina kako trči za njim, stade bežati sve do neke vodenice pod brdom. Onda utrči unutra pa poviče vodeničaru:
— Beži, jadna ti majka! Eto Turčina da te poseče. Nego daj meni tvoju kapu, a ti uzmi moju, pa beži uz brdo tuda oko vodenice.

ero3Vodeničar ugleda Turčina na konju, poplaši se i ne imajući kad da pita zašto će ga poseći, da Eri svoju kapu a Erinu baci na glavu, pa beži uz brdo. Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, uzme malo brašna i pospe se po odelu kao vodeničar, kad Turčin dotrča.
— Gde je, more, takav i takav čovek što maločas uđe u vodenicu? — upita i sjaha s konja.
A Ero mu kaže: — Eno ga, vidiš, gde uteče uz brdo.
— Pridrži mi konja, — na to će Turčin. Ero uzme konja, a onaj uz brdo za vodeničarom ovamo-onamo po bukviku. Kad ga stiže i uhvati, povika:
— Kamo novci koje si prevarom uzeo od moje žene da poneseš Muji na onaj svet?
Vodeničar se stane krstiti i snebivati:
— Bog s tobom! Niti sam video tvoju ženu, ni Muju, ni novac.
I tako im prođe čitavih pola sata dok se osvestiše i videše šta je. Onda Turčin potrči ka vodenici. Kad tamo, ali hoćeš! Ero uzjahao konja i utekao bez traga, a Turčin šta će drugo nego pešice nazad. Opazi ga žena bez konja i poviče:

ero4

— Kazuj, čoveče, šta uradi? A Turčin će:
— Ti si Muji poslala novaca da kupi kafu i duvan, a ja sam mu poslao i konja, da ne ide pešice.